Zoran.Torbica
09. 07. 2008., 04:31
Objavljen 7.7.2008. na sajtu MTIDA...
Извештај Министарства за телекомуникације и информатичко друштво
Шта је урађено у основним цртама:
Утврђене основне претпоставке за рад: буџет и систематизација.
Локализовани основни софтверски алати као што су Оpen Office за канцеларијско пословање, Linux Fedora и Ubuntu оперативни системи, Моzilla Firefox за Интернет претраживање, и Моzilla Thunderbird за е-меил, што пре свега укључује превод ових софтвера на српски језик, али и кориговање грешака у тексту на српском. Са сајта министарства и факултета, који су радили локализацију, преузето је око 35000 примерака ових софтверских алата.
Урађени су идејни пројекти за е-Србију и е-јавне набавке. Први пројекат ће омогућити беспапирну владу и састоји се од 3 подпројекта: е-седница, е-генсек, е-СУК. Тендери за е-седницу и е-генсек су у току, а треба да се уради тендерска документација на основу идејног пројекта за е-СУК. Пројекат е-јавне набавке треба да омогући потпуно беспапирне јавне набавке, и укључује и е-аукције. Потребно је урадити тендерску документацију на основу идејног пројекта.
Вођен је пројекат фискална децентрализација, који подразумева имплементацију информационог система за прикупљање локалних пореза у општинама. Најпре је са Институом Михаило Пупин урађен Анекс уговора којим се они обавезују да у оквиру обавеза такође уведу систем у општине, јер је уговор био нејасан а посао довољно плаћен. Склопљен је уговор за Оracle licence са попустом од 50% и у току је јавна набавка за набавку хардвера за општине. Завршен је нацрт генералног уговора са Oracle-ом који дефинише попусте за државне органе и предузећа, који је тренутно у централи Oracle-а на одобрењу.
Урађени су правилници који уређују процедуре, које квалификована сертификациона тела за издавање средстава за дигитално потписивање морају поштовати и на основу којих се могу акредитовани. Услови за акредитацију су пооштрени да би обезбедили поуздана сертификациона тела, као и мали број истих. Наиме јако велики број фирми различите поузданости је био заинтересован за акредитацију. Врло је вероватно да би се мање фирме у догледно време повукле са тржишта, које би било мало за све пријављене фирме, те би настала компликована ситуација са опозваним сертификатима. У већини земаља постоје до три квалификована сертификациона тела. Сертификационо тело ПТТ-а делује најозбиљније и њихови запослени тренутно полажу тестове за мрежну безбедност, у складу са правилницима, после чега очекујемо њихову апликацију.
Састављен је Нацрт Измена и допуна закона о телекомуникацијама. Један од основних проблема је да РАТЕЛ игра улогу сертификационог тела, а не регулаторног тела, што му је улога, а користећи одређене чланове закона. Наиме, РАТЕЛ даје оцене о техничком квалитету мрежа и опреме, а без унапред дефинисаних правила, по без разлога дугој процедури која постаје уско грло развоја телекомуникационе инфраструктуре. С обзиром на слабу дефинисаност техничких услова за мреже и опрему, издавање дозвола на основу оваквих слободних процена отвара могућност за корупцију, ако је већ нема. Из ових разлога, из закона је избачено да РАТЕЛ издаје сертификате. Из истог разлога избачене су и употребне дозволе које издаје Министарство, а које би такође могло без разлога постати уско грло. Уместо тога, опрема треба да има сертификате признате у свету, а мрежа треба да задовољава унапред специфициране услове у складу са светским стандардима. Улога инспекције у министарству је прецизно дефинисана, а одузете су инспекторске надлежности које су имали контролори у агенцији што је у супротности са Законом о државној управи. Инспекција ће испитивати коректност мрежа, и предузимати одговарајуће мере. Учињен је и низ мањих измена према проблемима које су се појавили са применом овог закона у пракси. Нацрт је био пред јавном расправом када је Влада пала и постала техничка, па је даљи рад на њему постао беспредметан.
Састављен је правилник са минималним условима за лиценце за фиксни бежични приступ, познатији као WiМаx. Организована је јавна расправа, усклађен је текст са Републичким секретаријатом за законодавство, који је најпре дао позитивно мишљење, а затим у последњем тренутку повукао правилник из Службеног гласника са образложењем да је Министарство техничко и не може објавити овакав правилник, чему се и данас чудимо. Основна идеја правилника је да се издају по три лиценце у сваком округу осим у Београду где би се издала једна, јер су три већ издате раније, а у циљу да домаћи локални оператори, који су типично мала и средња предузећа, могу да добију ове лиценце. Ово је у складу са основном европском идејом максималне децентрализације, како у политичком тако и у економском смислу.
Имали смо веома интезивну преписку са РАТЕЛ-ом, где смо им указивали на њихове бројне незаконите радње: објављивање правилника без позитивног мишљења министарства, дискриминацију при додели дозвола, додељивање националних ограничених ресурса на незаконит начин. Пошто РАТЕЛ није реаговао на упозорења, министарство је било принуђено да им одузме поверене послове на 120 дана за које је по Закону о државној управи одговорно. Ово је био једини начин да се ефикасно уреди регулатива у овој области која је неопходна за брз развој телекомуникационе инфраструктуре.
У области поште, ситуација је била изузетно запуштена и многи послови у области регулативе су били у великом закашњењу. Најпре су ратификовани у скупштини Акти Светског поштанског савеза, чија је ратификација каснила 3,5 године. Донета је Основа за стратегију и сама Стратегија развоја поштанских услуга. Основни елементи ове стратегије су либерализација тржишта поштанских услуга, развој ГПЦ центра ПТТ-а, раздвајање рачуноводственог вођења евиденције прихода и расхода резервисаних од комерцијалних услуга, праћење квалитета поштанских услуга ПТТ-а и друго.
Један од приоритета је било формирање Агенције за поштанске услуге која на либерализованом тржишту издаје дозволе за поштанске операторе. На тржишту је тренутно веома лоша ситуација јер има пуно илегалних оператора, који немају дозволу за рад нити могу да је добију, јер према закону из 2005-те само агенција може да издаје дозволе, а агенција не постоји. Министарство је утврдило план почетка рада агенције, израчунало трошкове, саставило предлог Савета агенције уз широке консултације, и послало предлог на кадровску комисију почетком октобра. Ни после четири дописа министарства кадровска комисија није упутила предлог састава Савета Влади.
Утврђен је Нацрт измена и допуна закона о поштанским услугама, кога је Влада усвојила, у циљу да се закон усагласи са актима Светског поштанског савеза, као и да се реши одређен број проблема који су препознати у пракси примене закона.
Поштанска инспекција је радила пуно, вредно и храбро.
У међународном делу, делегација Министарства је посетила Брисел. Министарка је имала састанке на највишем нивоу, са комесаром Генералног директората за медије и информационо друштво, Вивиан Рединг и комесаром Генералног директората за науку Јанезом Поточником, као и другим високим представницима европске комисије. Они су били извештени о раду и плановима нашег Министарства, и дали су топлу подршку таквом раду и плановима.
Организована је FP7 конференција у Београду на којој су овај програм презентирали високи представници Европске комисије. Такође су свој рад и интересовања изложили представници европских фирми и универзитета у циљу остваривања будуће сарадње са одговарајућим српским партнерима. Припрема се још једна таква конференција у октобру.
Велики догађај било је организовање и одлазак привредне делегације на конференцији ITU Африка 2008, где смо приказали могућности српске ИКТ индустрије на афричком тржишту. Фирме су оствариле контакте са највећим афричким операторима. Министарка је имала билетаралне састанке са премијером Египта који је стручњак у ИТ области и неколико афричких министара.
Организован је конкурс за плаћање школарина доктораната у ИКТ области. У овој области Србија има неприхватиљиво мали број доктора, који су потребни и као професори, да би се брзо повећавао број ИКТ стручњака тражених на тржишту, и као будући руководиоци и учесници FP7 пројеката. Награђено је 14 доктораната са просецима преко 9. Идеја је да се сваке године финансира упис оволико доктораната. Пошто докторске студије трају око четири године, ово би значило да ће око 60 доктораната бити уписано за четири године у целој Србији, и око 60 доктораната ће бити финансирано од тог тренутка сваке године.
Развијен је систем за управљање документима у Министарству, који ће омогућити беспапирни рад Министарства. Помоћу овог система се лако могу пратити предмети, претраживати предмети и дописи, и пратити ефикасност државних службеника. Систем такође омогућава поуздано архивирање. Систем већ функционише у Сектору за поштанске услуге. Министарство је комплетно опремљено рачунарском опремом јер су наслеђени сектори из Министарства за капиталне инвестиције били јако лоше опремљени: запослени или нису имали рачунаре или су имали изузетно старе и нефункционалне рачунаре.
Шта треба и шта не треба урадити:
Опремити све школе рачунарским учионицама, најпре средње, а затим основне. Није довољно само купити рачунаре и мрежну опрему, већ и надзирати пуштање у рад учионица и њихово коришћење. Ово је и наша обавеза према регионалној eSEE агенди, коју смо потписали у Сарајеву, а која је у складу са европском стратегијом развоја информационог друштва. На рачунаре обавезно инсталирати локализован Open Office (еквивалент Microsoft Office-у), јер ће то значити уштеду од око 300 евра по рачунару.
Са Министарством за просвету осмислити курсеве за обуку ђака у области примене рачунара. Организовати обуке наставника који ће држати ове курсеве. Велике компаније као што су Intel, HP, Dell, IBM су потенцијално заинтересоване да финансирају овакве курсеве. У Египту су нпр. финансирале обуку за више десетина хиљада наставника.
Подржавати домаће ИКТ фирме на различите начине: повећањем суме кредита које могу добити из Фонда за развој; организовањем привредних делегација предвођених министром на светским сајмовима и конференцијама; охрабривањем државне управе, и државних фирми да купују производе од домаћих ИКТ фирми када год је то могуће; реновирањем и проширивањем постојећих ИКТ паркова и рентирањем простора домаћим ИКТ фирмама по повољним ценама. Потребно је у сарадњи са Привредном комором Србије направити портал према бази података српских ИКТ фирми која ће се константно ажурирати, као и CD-ове са ажурном презентацијом ИКТ индустрије и њихових производа.
Треба наставити либерализацију телекомуникационог тржишта. Најпре треба објавити поменути правилник за лиценце за фиксни бежични приступ. Треба утврдити правила функционисања Фонда за универзални сервис из кога се финансирају непрофитабилне услуге, услуге које чине универзални сервис, трошкове њиховог пружања и проценат прихода оператора који ће ићи у фонд. Треба приватизовати мрежу ЕПС-а која ће бити конкурент Телекомовој окосници. Треба нерестриктивно пустити међународно повезивање што је случај у свим земљама. Треба дати одређено време да се Телеком прилагоди претходно поменутим крупним корацима либерализације, да би се затим пустила нумерација у продају, као и омогућила портабилност бројева. Крајња инстанца либерализације ће бити наравно одмотавање локалне петље.
Не треба приватизовати Телеком, осим ако не постоје врло оправдани и образложени разлози за тако нешто. Ако државна управа тврди да је разлог продаје њена неспособност да га води, онда је такво образложење контрадикторно. Наиме, таква државна управа одмах треба да да колективну оставку. Дакле, у питању је профитабилна фирма од стратешког значаја чију приватизацију треба избегавати.
Треба обуставити активности које се тичу ИТ парка у Инђији. Наиме, није јасан бенефит државе и грађана од оваквог ИТ парка. Држава ће уложити у инфраструктуру, да би индијска фирма изградила зграде и рентирала простор. Много је логичније да држава сама гради зграде на простору где инфраструктура већ постоји, или да реновира постојеће зграде. Друго, није у интересу Србије да доведе велики број инжињера из Индије да ради у ИТ парку што имплицира његова величина, и што је експлицитно наведено у разговорима које је министарка имала са представницима Индије. С обзиром да ИТ стручњака нема на тржишту рада у Србији нити могу бити генерисани у великом броју с обзиром на постојећи образовни систем, а број запослених најављен у медијима је од 2500 у првој години, до 25000 у првих пет година, јасно је да се планира да 10000 Индуса дође у Инђију у првој години, а 100000 у првих пет. Овако нешто би било јако ризично, јер тако српска ИТ индустрија губи географски положај као основну компаративну предност у односу на ИТ индустрије земаља Азије које су оштар конкурент у овој области. Такође, оваква акција може убрзати одлив мозгова из Србије.
Треба наставити финансирање докторских студија у ИКТ области. Сви факултети су оправдано увели школарину за докторске студије. Наиме, Министарство просвете све мање и мање уплаћује факултетима за трошкове одржавања, и факултети немају могућности да другачије обезбеде средства за основни рад. Постоји потражња за стручњацима у ИКТ области, које треба обезбедити тржишту. За ову сврху недостаје професорски кадар, тако да треба улагати у докторанте који ће постати професори. Такође ЕУ даје велика средства у оквиру FP7 програма за истраживање и развој у ИКТ области, док Србија нема довољно доктора који би могли да аплицирају за ова средства.
У области развоја е-управе, у оквиру Радног тела за развој е-управе треба скупити информације о базама података у државној управи. На основу ових података треба оптимизовати мрежу коју користи државна управа, и повезати постојеће базе података, тако да службеник једног органа може да добије информације од другог органа аутоматски путем мреже, ако има одговарајуће привилегије, које дозвољава тај други орган конфигурацијом свог система. Треба организовати тендере за пројекте е-Србија и е-јавне набавке према израђеним идејним пројектима, који су рађени у сарадњи са одговарајућим органима државне управе. Треба хардверски ојачати окосницу државне мреже, односно мрежну опрему, коју одржава Служба за заједничке послове. Треба убрзати развој информационог система МУП-а са којима грађани имају пуно административне интеракције.
Треба локализовати преостале основне софтверске алате.
Проблеми које смо имали:
У области поштанских услуга још увек не постоји Агенција за поштанске услуге која би давала дозволе поштанским операторима. Тако, велики број оператора ради без дозвола, а тешко их је спречавати јер не постоји Агенција која једина може издати дозволе по закону. Министарство је било предложило Савет агенције Конкурсној комисији Владе, али је предлог био заустављен јер је представник Г17+ желео да дода још једног свог члана који није био из струке у области поштанских услуга како закон налаже, па је тако ова иницијатива у циљу решавања проблема била закочена.
У области информатичког друштва, због динамике запошљавања у државној управи, за годину дана смо запослили само два службеника, тако да је само четворо људи обављало бројне и комплексне задатке у овој код нас врло неразвијеној области (двоје по уговору). Стручњаци у области информатике су добро плаћени на тржишту, па их је тешко привући да се запосле у државној управи.
У области телекомуникација бројне надлежности Министарства су поверене Републичкој агенцији за телекомуникације (РАТЕЛ-у), која је изузетно неефикасна и не поштује законе. Ова Агенција није уважавала бројна упозорења од стране Министарства тврдећи да тако брани своју независност, што је у супротности са Законом о државној управи по коме је министарство одговорно за поверене послове. Агенција одлуке доноси по слободној процени а не у складу са законом, што отвара могућности за корупцију, уколико је већ нема. Тако су објављени бројни правилници без сагласности министарства, ограничени национални ресурси су додељивани противзаконито, постојала је дискриминација при додељивању дозвола.
У области међународне сарадње, основни проблем је јако мали број запослених који солидно говоре енглески. Због тога су готово сви запослени похађали курс енглеског и таква пракса би требала да се настави.
У стратешким питањима смо од стране Министарства за економију и регионални развој били доведени пред свршен чин у случају ИТ парка у Инђији и приватизације Телекома. За ове велике и ризичне кораке нисмо видели озбиљно објашњење. Сматрамо да вођење ове области без стручних и детаљних анализа о користи и ризику, може направити велику штету држави.
Александра Смиљанић
04.07.2008.
Извештај Министарства за телекомуникације и информатичко друштво
Шта је урађено у основним цртама:
Утврђене основне претпоставке за рад: буџет и систематизација.
Локализовани основни софтверски алати као што су Оpen Office за канцеларијско пословање, Linux Fedora и Ubuntu оперативни системи, Моzilla Firefox за Интернет претраживање, и Моzilla Thunderbird за е-меил, што пре свега укључује превод ових софтвера на српски језик, али и кориговање грешака у тексту на српском. Са сајта министарства и факултета, који су радили локализацију, преузето је око 35000 примерака ових софтверских алата.
Урађени су идејни пројекти за е-Србију и е-јавне набавке. Први пројекат ће омогућити беспапирну владу и састоји се од 3 подпројекта: е-седница, е-генсек, е-СУК. Тендери за е-седницу и е-генсек су у току, а треба да се уради тендерска документација на основу идејног пројекта за е-СУК. Пројекат е-јавне набавке треба да омогући потпуно беспапирне јавне набавке, и укључује и е-аукције. Потребно је урадити тендерску документацију на основу идејног пројекта.
Вођен је пројекат фискална децентрализација, који подразумева имплементацију информационог система за прикупљање локалних пореза у општинама. Најпре је са Институом Михаило Пупин урађен Анекс уговора којим се они обавезују да у оквиру обавеза такође уведу систем у општине, јер је уговор био нејасан а посао довољно плаћен. Склопљен је уговор за Оracle licence са попустом од 50% и у току је јавна набавка за набавку хардвера за општине. Завршен је нацрт генералног уговора са Oracle-ом који дефинише попусте за државне органе и предузећа, који је тренутно у централи Oracle-а на одобрењу.
Урађени су правилници који уређују процедуре, које квалификована сертификациона тела за издавање средстава за дигитално потписивање морају поштовати и на основу којих се могу акредитовани. Услови за акредитацију су пооштрени да би обезбедили поуздана сертификациона тела, као и мали број истих. Наиме јако велики број фирми различите поузданости је био заинтересован за акредитацију. Врло је вероватно да би се мање фирме у догледно време повукле са тржишта, које би било мало за све пријављене фирме, те би настала компликована ситуација са опозваним сертификатима. У већини земаља постоје до три квалификована сертификациона тела. Сертификационо тело ПТТ-а делује најозбиљније и њихови запослени тренутно полажу тестове за мрежну безбедност, у складу са правилницима, после чега очекујемо њихову апликацију.
Састављен је Нацрт Измена и допуна закона о телекомуникацијама. Један од основних проблема је да РАТЕЛ игра улогу сертификационог тела, а не регулаторног тела, што му је улога, а користећи одређене чланове закона. Наиме, РАТЕЛ даје оцене о техничком квалитету мрежа и опреме, а без унапред дефинисаних правила, по без разлога дугој процедури која постаје уско грло развоја телекомуникационе инфраструктуре. С обзиром на слабу дефинисаност техничких услова за мреже и опрему, издавање дозвола на основу оваквих слободних процена отвара могућност за корупцију, ако је већ нема. Из ових разлога, из закона је избачено да РАТЕЛ издаје сертификате. Из истог разлога избачене су и употребне дозволе које издаје Министарство, а које би такође могло без разлога постати уско грло. Уместо тога, опрема треба да има сертификате признате у свету, а мрежа треба да задовољава унапред специфициране услове у складу са светским стандардима. Улога инспекције у министарству је прецизно дефинисана, а одузете су инспекторске надлежности које су имали контролори у агенцији што је у супротности са Законом о државној управи. Инспекција ће испитивати коректност мрежа, и предузимати одговарајуће мере. Учињен је и низ мањих измена према проблемима које су се појавили са применом овог закона у пракси. Нацрт је био пред јавном расправом када је Влада пала и постала техничка, па је даљи рад на њему постао беспредметан.
Састављен је правилник са минималним условима за лиценце за фиксни бежични приступ, познатији као WiМаx. Организована је јавна расправа, усклађен је текст са Републичким секретаријатом за законодавство, који је најпре дао позитивно мишљење, а затим у последњем тренутку повукао правилник из Службеног гласника са образложењем да је Министарство техничко и не може објавити овакав правилник, чему се и данас чудимо. Основна идеја правилника је да се издају по три лиценце у сваком округу осим у Београду где би се издала једна, јер су три већ издате раније, а у циљу да домаћи локални оператори, који су типично мала и средња предузећа, могу да добију ове лиценце. Ово је у складу са основном европском идејом максималне децентрализације, како у политичком тако и у економском смислу.
Имали смо веома интезивну преписку са РАТЕЛ-ом, где смо им указивали на њихове бројне незаконите радње: објављивање правилника без позитивног мишљења министарства, дискриминацију при додели дозвола, додељивање националних ограничених ресурса на незаконит начин. Пошто РАТЕЛ није реаговао на упозорења, министарство је било принуђено да им одузме поверене послове на 120 дана за које је по Закону о државној управи одговорно. Ово је био једини начин да се ефикасно уреди регулатива у овој области која је неопходна за брз развој телекомуникационе инфраструктуре.
У области поште, ситуација је била изузетно запуштена и многи послови у области регулативе су били у великом закашњењу. Најпре су ратификовани у скупштини Акти Светског поштанског савеза, чија је ратификација каснила 3,5 године. Донета је Основа за стратегију и сама Стратегија развоја поштанских услуга. Основни елементи ове стратегије су либерализација тржишта поштанских услуга, развој ГПЦ центра ПТТ-а, раздвајање рачуноводственог вођења евиденције прихода и расхода резервисаних од комерцијалних услуга, праћење квалитета поштанских услуга ПТТ-а и друго.
Један од приоритета је било формирање Агенције за поштанске услуге која на либерализованом тржишту издаје дозволе за поштанске операторе. На тржишту је тренутно веома лоша ситуација јер има пуно илегалних оператора, који немају дозволу за рад нити могу да је добију, јер према закону из 2005-те само агенција може да издаје дозволе, а агенција не постоји. Министарство је утврдило план почетка рада агенције, израчунало трошкове, саставило предлог Савета агенције уз широке консултације, и послало предлог на кадровску комисију почетком октобра. Ни после четири дописа министарства кадровска комисија није упутила предлог састава Савета Влади.
Утврђен је Нацрт измена и допуна закона о поштанским услугама, кога је Влада усвојила, у циљу да се закон усагласи са актима Светског поштанског савеза, као и да се реши одређен број проблема који су препознати у пракси примене закона.
Поштанска инспекција је радила пуно, вредно и храбро.
У међународном делу, делегација Министарства је посетила Брисел. Министарка је имала састанке на највишем нивоу, са комесаром Генералног директората за медије и информационо друштво, Вивиан Рединг и комесаром Генералног директората за науку Јанезом Поточником, као и другим високим представницима европске комисије. Они су били извештени о раду и плановима нашег Министарства, и дали су топлу подршку таквом раду и плановима.
Организована је FP7 конференција у Београду на којој су овај програм презентирали високи представници Европске комисије. Такође су свој рад и интересовања изложили представници европских фирми и универзитета у циљу остваривања будуће сарадње са одговарајућим српским партнерима. Припрема се још једна таква конференција у октобру.
Велики догађај било је организовање и одлазак привредне делегације на конференцији ITU Африка 2008, где смо приказали могућности српске ИКТ индустрије на афричком тржишту. Фирме су оствариле контакте са највећим афричким операторима. Министарка је имала билетаралне састанке са премијером Египта који је стручњак у ИТ области и неколико афричких министара.
Организован је конкурс за плаћање школарина доктораната у ИКТ области. У овој области Србија има неприхватиљиво мали број доктора, који су потребни и као професори, да би се брзо повећавао број ИКТ стручњака тражених на тржишту, и као будући руководиоци и учесници FP7 пројеката. Награђено је 14 доктораната са просецима преко 9. Идеја је да се сваке године финансира упис оволико доктораната. Пошто докторске студије трају око четири године, ово би значило да ће око 60 доктораната бити уписано за четири године у целој Србији, и око 60 доктораната ће бити финансирано од тог тренутка сваке године.
Развијен је систем за управљање документима у Министарству, који ће омогућити беспапирни рад Министарства. Помоћу овог система се лако могу пратити предмети, претраживати предмети и дописи, и пратити ефикасност државних службеника. Систем такође омогућава поуздано архивирање. Систем већ функционише у Сектору за поштанске услуге. Министарство је комплетно опремљено рачунарском опремом јер су наслеђени сектори из Министарства за капиталне инвестиције били јако лоше опремљени: запослени или нису имали рачунаре или су имали изузетно старе и нефункционалне рачунаре.
Шта треба и шта не треба урадити:
Опремити све школе рачунарским учионицама, најпре средње, а затим основне. Није довољно само купити рачунаре и мрежну опрему, већ и надзирати пуштање у рад учионица и њихово коришћење. Ово је и наша обавеза према регионалној eSEE агенди, коју смо потписали у Сарајеву, а која је у складу са европском стратегијом развоја информационог друштва. На рачунаре обавезно инсталирати локализован Open Office (еквивалент Microsoft Office-у), јер ће то значити уштеду од око 300 евра по рачунару.
Са Министарством за просвету осмислити курсеве за обуку ђака у области примене рачунара. Организовати обуке наставника који ће држати ове курсеве. Велике компаније као што су Intel, HP, Dell, IBM су потенцијално заинтересоване да финансирају овакве курсеве. У Египту су нпр. финансирале обуку за више десетина хиљада наставника.
Подржавати домаће ИКТ фирме на различите начине: повећањем суме кредита које могу добити из Фонда за развој; организовањем привредних делегација предвођених министром на светским сајмовима и конференцијама; охрабривањем државне управе, и државних фирми да купују производе од домаћих ИКТ фирми када год је то могуће; реновирањем и проширивањем постојећих ИКТ паркова и рентирањем простора домаћим ИКТ фирмама по повољним ценама. Потребно је у сарадњи са Привредном комором Србије направити портал према бази података српских ИКТ фирми која ће се константно ажурирати, као и CD-ове са ажурном презентацијом ИКТ индустрије и њихових производа.
Треба наставити либерализацију телекомуникационог тржишта. Најпре треба објавити поменути правилник за лиценце за фиксни бежични приступ. Треба утврдити правила функционисања Фонда за универзални сервис из кога се финансирају непрофитабилне услуге, услуге које чине универзални сервис, трошкове њиховог пружања и проценат прихода оператора који ће ићи у фонд. Треба приватизовати мрежу ЕПС-а која ће бити конкурент Телекомовој окосници. Треба нерестриктивно пустити међународно повезивање што је случај у свим земљама. Треба дати одређено време да се Телеком прилагоди претходно поменутим крупним корацима либерализације, да би се затим пустила нумерација у продају, као и омогућила портабилност бројева. Крајња инстанца либерализације ће бити наравно одмотавање локалне петље.
Не треба приватизовати Телеком, осим ако не постоје врло оправдани и образложени разлози за тако нешто. Ако државна управа тврди да је разлог продаје њена неспособност да га води, онда је такво образложење контрадикторно. Наиме, таква државна управа одмах треба да да колективну оставку. Дакле, у питању је профитабилна фирма од стратешког значаја чију приватизацију треба избегавати.
Треба обуставити активности које се тичу ИТ парка у Инђији. Наиме, није јасан бенефит државе и грађана од оваквог ИТ парка. Држава ће уложити у инфраструктуру, да би индијска фирма изградила зграде и рентирала простор. Много је логичније да држава сама гради зграде на простору где инфраструктура већ постоји, или да реновира постојеће зграде. Друго, није у интересу Србије да доведе велики број инжињера из Индије да ради у ИТ парку што имплицира његова величина, и што је експлицитно наведено у разговорима које је министарка имала са представницима Индије. С обзиром да ИТ стручњака нема на тржишту рада у Србији нити могу бити генерисани у великом броју с обзиром на постојећи образовни систем, а број запослених најављен у медијима је од 2500 у првој години, до 25000 у првих пет година, јасно је да се планира да 10000 Индуса дође у Инђију у првој години, а 100000 у првих пет. Овако нешто би било јако ризично, јер тако српска ИТ индустрија губи географски положај као основну компаративну предност у односу на ИТ индустрије земаља Азије које су оштар конкурент у овој области. Такође, оваква акција може убрзати одлив мозгова из Србије.
Треба наставити финансирање докторских студија у ИКТ области. Сви факултети су оправдано увели школарину за докторске студије. Наиме, Министарство просвете све мање и мање уплаћује факултетима за трошкове одржавања, и факултети немају могућности да другачије обезбеде средства за основни рад. Постоји потражња за стручњацима у ИКТ области, које треба обезбедити тржишту. За ову сврху недостаје професорски кадар, тако да треба улагати у докторанте који ће постати професори. Такође ЕУ даје велика средства у оквиру FP7 програма за истраживање и развој у ИКТ области, док Србија нема довољно доктора који би могли да аплицирају за ова средства.
У области развоја е-управе, у оквиру Радног тела за развој е-управе треба скупити информације о базама података у државној управи. На основу ових података треба оптимизовати мрежу коју користи државна управа, и повезати постојеће базе података, тако да службеник једног органа може да добије информације од другог органа аутоматски путем мреже, ако има одговарајуће привилегије, које дозвољава тај други орган конфигурацијом свог система. Треба организовати тендере за пројекте е-Србија и е-јавне набавке према израђеним идејним пројектима, који су рађени у сарадњи са одговарајућим органима државне управе. Треба хардверски ојачати окосницу државне мреже, односно мрежну опрему, коју одржава Служба за заједничке послове. Треба убрзати развој информационог система МУП-а са којима грађани имају пуно административне интеракције.
Треба локализовати преостале основне софтверске алате.
Проблеми које смо имали:
У области поштанских услуга још увек не постоји Агенција за поштанске услуге која би давала дозволе поштанским операторима. Тако, велики број оператора ради без дозвола, а тешко их је спречавати јер не постоји Агенција која једина може издати дозволе по закону. Министарство је било предложило Савет агенције Конкурсној комисији Владе, али је предлог био заустављен јер је представник Г17+ желео да дода још једног свог члана који није био из струке у области поштанских услуга како закон налаже, па је тако ова иницијатива у циљу решавања проблема била закочена.
У области информатичког друштва, због динамике запошљавања у државној управи, за годину дана смо запослили само два службеника, тако да је само четворо људи обављало бројне и комплексне задатке у овој код нас врло неразвијеној области (двоје по уговору). Стручњаци у области информатике су добро плаћени на тржишту, па их је тешко привући да се запосле у државној управи.
У области телекомуникација бројне надлежности Министарства су поверене Републичкој агенцији за телекомуникације (РАТЕЛ-у), која је изузетно неефикасна и не поштује законе. Ова Агенција није уважавала бројна упозорења од стране Министарства тврдећи да тако брани своју независност, што је у супротности са Законом о државној управи по коме је министарство одговорно за поверене послове. Агенција одлуке доноси по слободној процени а не у складу са законом, што отвара могућности за корупцију, уколико је већ нема. Тако су објављени бројни правилници без сагласности министарства, ограничени национални ресурси су додељивани противзаконито, постојала је дискриминација при додељивању дозвола.
У области међународне сарадње, основни проблем је јако мали број запослених који солидно говоре енглески. Због тога су готово сви запослени похађали курс енглеског и таква пракса би требала да се настави.
У стратешким питањима смо од стране Министарства за економију и регионални развој били доведени пред свршен чин у случају ИТ парка у Инђији и приватизације Телекома. За ове велике и ризичне кораке нисмо видели озбиљно објашњење. Сматрамо да вођење ове области без стручних и детаљних анализа о користи и ризику, може направити велику штету држави.
Александра Смиљанић
04.07.2008.