Formulari i formalizam

[Predrag Acketa]

Formulari ali i formalizam u medicini učinio je da jedna od najhumanijih ljudskih delatnosti poprimi ponekad veoma nehumane osobine. Navešću ovde ono što mi je poslednjih godina u borbi za zdravlje moga oca najviše zasmetalo.

Kada se dođe kod lekara obično se očekuje stručan pristup u smislu odgovora sa medicinske tačke gledišta, no vrlo često se dobiju odgovori koji se ne traži. Nije na lekaru da procenjuje da li je neka operacija skupa, da li je isplatljiva sa finansijske tačke gledišta pogotovo za stariju osobu (po logici taj se već naživeo), da li se statistički pokazalo da ima malu šansu za uspeh kada je alternativa npr. potpuno slepilo i nema se šta izgubiti. Ovde se ne radi o statistici urađenoj za nečiju doktorsku disertaciju, već se radi o konkretnom živom čoveku, koga treba, ako je ikako moguće, spasiti potpunog slepila. U stvari problem je što se ta nemedicinska mišljenja mešaju sa medicinskim, pa nikad nismo sigurni na čemu smo. Tako se dešava da i ako imate novaca za određenu nužnu operaciju ne izvršite je na vreme zbog lekareve procene da nemate novaca za nju ili da sigurno nećete pristati na cenu jer su mnogi pre vas u toj situaciji odustali.

Jasno je da privatnoj ordinaciji nije u interesu da se pokaže neuspešnom zbog reklame, ali ako se pacijentu pošteno prikaže kolika je šansa za uspeh a ona je mala, mislim da se neće mnogo zameriti na eventualnom neuspehu. Na kraju krajeva, mislim da su mnogo nehumanije ordinacije koje ne prihvate da operišu zato što je mala verovatnoća za uspeh. Takvi su pojedine kategorije pacijenata isključili radi svojih sebičnih interesa i gase im poslednju nadu u kakvo – takvo izlečenje.

Lekar treba da kaže koliko operacija košta, a sve ostalo da bude mišljenje sa stanovišta medicine i nuđenje najbolje opcije po zdravlje pacijenta. Naravno to ne znači da je uvek najskuplja varijanta i najbolja za dotičnog pacijenta. Tu se mora verovati poštenju lekara odnosno njegovoj elementarnoj profesionalnoj etici. Tek ako pacijent izjavi da za njega najpovoljnije rešenje ne može da plati i zatraži neko alternativno jeftinije rešenje onda treba nuditi kompromisna rešenja.

Da zaključim. Srbija bi procvetala kada bi samo svako radio svoj posao kako valja. Od države očekujem da to podrži. Jer ako od lekara, prosvetara, privatnih preduzetnika ili drugih traži da budu i administrativni radnici i bave se formularima više nego svojom strukom i poslom, nije za čuditi se da nam lekari počinju svaštariti pa zalaze i u domen ekonomije.